СВЕТСКИ ДАН МЕНТАЛНОГ ЗДРАВЉА, 10. ОКТОБАР 2024. ГОДИНЕ
Светски дан менталног здравља обележава се ове године под слоганом “Време је да се менталном здрављу на радном месту да приоритет”. Светска федерација за ментално здравље основана 1948. године најстарија је организација која заступа ментално здравље са посебним консултативним статусом при Уједињеним нацијама од 1963. Званично је призната и од Светске здравствене организације (SZO).
Светска федерација за ментално зравље од 1992. године обележава Светски дан менталног здравља 10. октобра како би се проширило знање о важности едукације и заговарања бриге о менталном здрављу.
Тема Светског дана менталног здравља 2024. „Време је да се менталном здрављу на радном месту да приоритет“, пружа прилику да се поново покрене иницијатива за промоцију бриге о менталном здрављу на радним местима, тако што ће њих учинити здравијим, посебно због тога што је 60 одсто глобалне популације запослено и што запослени проводе 60 одсто свог времена на радном месту.
Одавно је препознато да је рад важан за добробит људи. Пре више од пет хиљада година, становници древног Египта организовали су живот око посла и породице и веровали су да је то услов за здравље. Савремена истраживања то потврђују и помоћ људима при запошљавању треба сматрати стандардном интервенцијом за добробит менталног здравља, јер само 10 до 15 одсто њих са озбиљним проблемима менталног здравља има запослење.
Потребно је нагласити важност подршке при запошљавању као дела третмана који се нуди особама са менталним болестима. Статистика из 2020. године открива да је висока стопа незапослености младих повезане са дуготрајним физичким, менталним здрављем и социјалним тешкоћама. Ови проблеми укључују кардиоваскуларне болести, пораст криминалног понашања, лош избор начина живота, повећану стопу пушења, злоупотребу алкохола и других супстанци, повећану стопу самоубилачког понашања и повећану смртност због проблема повезаних са прекомерним коришћењем алкохола.
Депресија и анксиозност распрострањени су на радним местима широм света, утичући на продуктивност, посвећеност и укупни учинак.
Иако је запосленост у принципу позитивна, неки обрасци рада могу бити штетни по здравље када доводе до повећаног стреса, што укључује дуго радно време, ноћне смене, рад викендом када нема довољно периода одмора и друго. Такви стресори повезани су са сагоревањем и изостајањем са посла и смањењем продуктивности, као и са личним и друштвеним трошковима.
Многи људи који су искусили проблеме са менталним здрављем одлучују да новим послодавцима не открију ове податке због страха од стигме и дискриминације.
Потребни су нам закони о запошљавању који штите и подржавају људе да отворено говоре о проблемима са менталним здрављем. Сви имамо право на безбедно и здраво окружење на послу које подржава ментално благостање. Бити продуктиван и неизолован, такође, смањује факторе ризика од самоубиства.
Кључне чињенице:
– Ментално здравље јесте суштинска компонента свеукупног благостања. Промовисање свести о менталном здрављу кључно је за неговање заједница које пружају подршку и инклузивност;
– Радно место игра значајну улогу у обликовању менталног здравља појединаца. Давање приоритета менталном здрављу на радном месту доводи до побољшања благостања запослених, продуктивности и укупног успеха организације;
– Према СЗО, глобална економија трпи годишњи губитак од готово милијарду долара само због депресије и анксиозности;
– Императив је смањити стигму и дискриминацију на радном месту особа са проблемима менталног здравља;
– Важно је промовисати свест и едукацију послодаваца и запослених о значају менталног благостања, како би се развила и спровела политика менталног здравља на радном месту која даје приоритет менталном благостању запослених;
– Од суштинског значаја је стварање радног окружење које ће развијати и промовисати програме помоћи запосленима, бавити се стресорима на радном месту и промовисати мреже вршњачке подршке и подстицати равнотежу у пословном животу;
– Императив је препознати утицај менталног здравља на појединце, породице и заједнице и смањити стигму која окружује менталне болести на радном месту и другде кроз образовање, залагање и подршку;
– Светски дан менталног здравља служи као прилика за подизање свести, промовисање разумевања и залагање за политику и иницијативу које подржавају ментално здравље и добробит за све;
– Готово милијарду људи широм света живи са менталним поремећајима. Релативно мали број њих има приступ квалитетној заштити менталног здравља;
– Економска кризе, рад од куће, ратови, расељавања и климатске ванредне ситуације негативно утичу на добробит грађана, глобалне заједнице и радно активну популације;
– Светска федерација за ментално здравље одредила је овогодишњу тему за Светски дан менталног здравља са циљем да се нагласи важност стварања ментално здравог радног окружења и решавања изазова менталног здравља на радном месту.
Извори:
https://wmhdofficial.com/wp-content/uploads/wmhd2024-toolkit.pdf и текст прим. мр сц мед. др Наде Косић Бибић, спец. социјалне медицине објављен на сајту Института за јавно здравље Суботица.